Društvo slovenske uzajamnosti, njegov zadatak i Ukrajinsko pitanje, Modistkinja Jelena Marinković ...
 
Zdravo , ove nedelje smo za vas pripremili sledeći sadržaj
 
Hoteli u predratnom Beogradu 1937. godine
 
Putnikov višejezični “Hotelski Vođ” iz 1937. godine donosi spisak svih hotela u Kraljevini Jugoslaviji sa brojem soba, brojem kreveta, cenama i slično. Prema ovom turističkom vodiču godine 1937. Beograd je imao 13 otvorenih hotela.
 
Najveći beogradski hotel pred Drugi svetski rat bio je Hotel Palace sa 110 soba i 150 kreveta. Jednokrevetna soba u Palasu koštala je 36-60 dinara, za dvokrevetnu je trebalo izdvojiti 70-100 dinara, dok je pansion koštao 75-100 dinara po danu. Doručak je koštao 10-20 dinara, ručak 15-20 dinara i večera isto 15-20 dinara. grejanje se doplaćivalo 10 dinara, koliko je koštala i usluga...
 
 
 
Društvo slovenske uzajamnosti, njegov zadatak i Ukrajinsko pitanje
 
Ispred sebe na stolu ponovo imam jednu vrlo retku knjižicu koja nosi naslov “Ukrajinsko pitanje”. Štampana je u Beogradu 1919. godine, dok je za izdavača navedeno “Društvo Slovenske Uzajamnosti”. Šta o ovom društvu nalazimo u knjizi “Ukrajinsko pitanje” i zašto i kako se to društvo bavilo tim pitanjem?
 
Jedno od težih pitanja, koje je prvo došlo Društvu na pretres jeste Ukrajinsko pitanje. Članovi ukrajinske misije podneli su Društvu svoje težnje, a ta je težnja bila predmet diskusije na dvema sednicama 1919. Predstavnik Ukrajinaca je rekao: “Poljski narod do juče je bio ugnjetavan i ponižavan od ruskih careva u njegovim najosnovnijim nacionalnim pravima i aspiracijama, naš ukrajinski narod sa svih strana, kako od Madžara, tako od Slovena, Rusa i Poljaka bio negiran. Danas kad se oslobađaju slovenski narodi, naš se narod još više negira. Ovo uzimamo kao na jednu nepravdu...
 
Liveblog Živo Slovo
 
Hilandarska garda 1896. godine
 
U Hilandaru, ovoj veličanstvenoj zadužbini slavnog Stefana Nemanje i sina mu Svetog Save, radi veće sigurnosti manastira, kao i manstirskih posetilaca, nekada je postojala hilandarska garda. Ova ista garda koju vidimo na slici iz godine 1900., je ista garda koja je bila postavljena kao lična garda Nj. V. Kralju...
 
 
Kako se u antičko doba shvatala kritika?
 
Još u antičko doba smatralo se da o vrednosti nekog umetničkog dela ne mogu prosuđivati svi. Tražilo se da lice koje iznosi hvalu ili kritiku bude iz odgovarajuće profesije ili zanata.

Kada je slavni helenski slikar Apeles izložio jednu svoju sliku, slušao je napomene i kritike slučajnih prolaznika, skriven iza paravana. Neki prolaznik, obućar, zagledajući pažljivo sliku, zamerio je da obuća nije dobro naslikana. Slikar Apeles je odmah popravio sliku zahvaljujući se obućaru na primedbi. Ali kada je obućar nastavio da zamera...
 
 
Modistkinja Jelena Marinković (1841-1902)
 
Jelena Marinković, rođena 1. avgusta 1841. godine u Temišvaru, upoznala je Paju Marinkovića, glumca Narodnog pozorišta u Novom Sadu, i iz tog poznanstva došlo je do braka 1868. i ona postaje glumica. U pozorištu je ostala i posle muževljeve smrti 1871. godine, sve do 1875. kada iz zdravstvenih razloga odlazi...
 
 
Šta kaže “Jeničarski zakon” o islamizaciji u Bosni krajem XV veka
 
Glavni, za sada poznati turski izvor koji govori o masovnijem prelazu na islam („bir ugurden“) u vreme kada je sultan Mehmed II Osvajač (Fatih Sultan Mehmet) osvojio Bosnu, jeste navod iz Jeničarskog zakona. Mehmed II Osvajač bio je osmanski sultan u periodu 1451-1481. Ovim se izvorom poslužio i dr Aleksandar Solovjev u studiji Nestanak bogomilstva i islamizacija Bosne. Citat:
„Postoji zakon da svi mladi janičari (adžami oglani) koji se...
 
Iz naše arhive
Tužbalica nepoznatog Smederevca nad Đurđom Brankovićem
 
 
Tokom svog putovanja po južnoslovenskim krajevima poljski slavista Andžej Kuharski prispeo je godine 1829. na Cetinje. U biblioteci Mitropolije crnogorske, koja se nalazila u Cetinjskom manastiru, našao je trinaest starih rukopisa. Ovom prilikom Mitropolit je Kuharskom poklonio jedan od ovih rukopisa. Radilo se o srpskom zborniku s kraja 16. veka. Nakon smrti Kuharskog 1862. godine zbornik je postao vlasništvo Novoruskog univerziteta u Odesi. Zahvaljujući boravku Vatroslava Jagića u Odesi (1872-1874), naučnoj javnosti je otkriven značaj tzv. “Cetinjskog zbornika” za istoriju srpske književnosti. Jagić je u svojim memoarima naveo da se čitanju zbornika uporno protivio izvesni Viktor Grigorovič, poznati putnik po Svetoj gori i profesor...
 
 
Aknjige.com Blog
Antikvarneknjige.com
Internacionalnih brigada 35
Beograd, Srbija
mail@aknjige.com
Facebook
 
 
Ovaj email je poslat na adresu:
Ovaj email ste dobili jer ste se prijavili na našu email listu
 
 
Sent by
SendinBlue
 
 
© 2020 Antikvarneknjige.com